Sta­nov­ni­ci mje­sne za­jed­ni­ce Še­ku­lar, uda­lje­ne oko dva­de­set ki­lo­me­ta­ra od Be­ra­na, za­tra­ži­li su ju­če od dr­ža­ve Cr­ne Go­re da im ubu­du­će obez­bi­je­di bes­plat­nu is­po­ru­ku elek­trič­ne ener­gi­je. Oni su ujed­no zah­ti­je­va­li da nad­le­žne slu­žbe pre­du­zmu od­go­va­ra­ju­će mje­re u ci­lju ured­ni­jeg elek­tro­snab­di­je­va­nja u še­ku­lar­skim se­li­ma. Mje­šta­ni su is­ta­kli da je kraj­nje vri­je­me da Še­ku­lar­ci do­bi­ju od­re­đe­ne be­ne­fi­te od mi­ni-elek­tra­na ko­je je kom­pa­ni­je „Hi­dro­e­ner­gi­ja Mon­te­ne­gro“ pri­je ne­ko­li­ko go­di­na na­pra­vi­la na Še­ku­lar­skoj ri­je­ci.
– Pri­je ne­ko­li­ko go­di­na, bez sa­gla­sno­sti mje­šta­na, kom­pa­ni­ja „Hi­dro­e­ner­gi­ja Mon­te­ne­gro“ je uz po­moć dr­ža­ve na­pra­vi­la ne­ko­li­ko elek­tra­na na Še­ku­lar­skoj ri­je­ci. U sa­zna­nju smo da te elek­tra­ne to­kom jed­ne go­di­ne do­no­se mi­li­on­ske pri­ho­de. Sa dru­ge stra­ne, lo­kal­no sta­nov­ni­štvo od to­ga ne­ma ni­ka­kve ko­ri­sti, iako smo, prak­tič­no, osta­li bez ri­je­ke ko­ja je bi­la ži­la ku­ca­vi­ca či­ta­vog kra­ja. Da stvar bu­de još za­ni­mlji­vi­ja, po­tro­ša­či se, i po­red iz­grad­nje po­me­nu­tih elek­tra­na, su­o­ča­va­ju sa ne­u­red­nim snab­di­je­va­njem elek­trič­nom ener­gi­jom. Mje­šta­ni su zbog to­ga ve­o­ma ogor­če­ni. Oni vi­še ne mo­gu da gle­da­ju ka­ko pri­vi­le­go­va­ni po­je­di­ci, bez ika­kve na­dok­na­de, ra­be nji­ho­ve re­sur­se. Za­to tra­ži­mo da se sta­nov­ni­ci­ma Še­ku­la­ra, uz ade­kvat­no elek­tro­snab­di­je­va­nje, obez­bi­je­di bes­plat­na is­po­ru­ka elek­trič­ne ener­gi­je, jer bi na­ša se­la mo­gla da se sva pre­kri­ju zla­tom za no­vac ko­ji je go­di­na­ma ubi­ran od pri­rod­nih po­ten­ci­ja­la ovog kra­ja – na­gla­sio je Aco La­bu­do­vić.
Sa njim je sa­gla­san i Bo­ri­vo­je De­le­tić iz se­la Me­zga­le, ko­ji sma­tra da bi od­go­vor­ni ko­nač­no mo­ra­li da shva­te da u ci­je­loj pri­či in­te­re­si mje­šta­na tre­ba da bu­du na pr­vom mje­stu. On je na­gla­sio da je zbog ni­za ote­ža­va­ju­ćih okol­no­sti tre­nut­no sta­nje u Še­ku­la­ru neo­dr­ži­vo i da se mo­ra­ju stvo­ra­ti po­god­no­sti za ži­vot lju­di uko­li­ko se že­li za­u­sta­vi­ti sve iz­ra­že­ni­ja mi­gra­ci­ja sta­nov­ni­štva.
– Ovih da­na sam mi­je­njao krov­nu kon­struk­ci­ju na ku­ći. Tom pri­li­kom, zbog sla­bog na­po­na stru­je, maj­sto­ri ni­je­su mo­gli da ko­ri­ste elek­trič­ne ma­ši­ne, što sa­mo po se­bi go­vo­ri u ka­kvoj se po­zi­ci­ji na­la­zi­mo. Sa slič­nim pro­ble­mom se su­o­ča­va­ju i osta­li mje­šta­ni Me­zga­la, jer zbog sla­be stru­je u na­šem se­lu ni fri­ži­de­ri ne mo­gu da ra­de. Kru­že pri­če da je ne­ko po­sli­je iz­grad­nje elek­tra­na na­mjer­no sma­njio na­pon stru­je u obli­žnjoj tra­fo­sta­ni­ci. Ta­ko se Še­ku­lar da­nas, i po­red ogrom­nog pri­rod­nog bo­gat­stva, na­šao na ru­bu pro­pa­sti. Jed­no­stav­no, pri­ti­snut te­ži­nom ži­vo­ta, na­rod od­la­zi sa ovih pro­sto­ra – ka­zao je De­le­tić.
On sma­tra da su nad­le­žni or­ga­ni pri­je do­dje­le kon­ce­si­ja za iz­grad­nju mi­ni-elek­tra­na mo­ra­li da oba­ve raz­go­vor sa mje­šta­ni­ma.
– Nas već de­ce­ni­ja­ma ni­ko ni­šta ne pi­ta. Dr­ža­va je ov­dje, umje­sto raz­vo­ja, po­si­ja­la mrak. Ona do­no­si ured­be o ko­ri­šće­nju pri­rod­nih re­sur­sa bez ika­kvih kon­sul­ta­ci­ja sa lo­kal­nim sta­nov­ni­štvom. Ta­ko su u po­sled­nje vri­je­me na­še ri­je­ke ustu­pa­ne na ko­ri­šće­nje po­je­din­ci­ma, a da gra­đa­ni o to­me ni­šta ni­je­su zna­li. Mi ne­ma­mo ni­šta pro­tiv raz­voj­nih in­ve­sti­ci­ja, ali je ko­rek­to da se u ci­je­loj pri­či ču­je i naš glas jer su na­ša se­la pre­tvo­re­na u zo­nu su­mra­ka zbog op­šte ne­bri­ge – tvr­di De­le­tić.
Mje­šta­ni pod­sje­ća­ju da je mje­sne za­jed­ni­ce Še­ku­lar, ko­ja ob­u­hva­ta se­la Uli­ca, Me­zga­le, Ćet­ko­vi­ći, Orah, Rad­mu­še­vi­ći, La­ze, To­mo­vi­ći, Spa­le­vi­ći, Bu­li­ći i Rmu­ši , 1961. go­di­ne bro­ja­la 1.564 sta­nov­ni­ka, a sa­da je taj broj sve­den na sve­ga ne­ko­li­ko sto­ti­na. Is­ta­kli su da su to kraj­nje za­bi­nja­va­ju­ći po­da­ci i da je ne­bri­ga dru­štva u cje­li­ni uzrok dra­sti­ča­nog od­li­va sta­nov­ni­štva iz še­ku­lar­skih se­la.
– U Še­ku­la­ru smo ne­ka­da ima­li po­štu, am­bu­lan­tu, ka­fa­ne, pro­dav­ni­ce, pe­ka­ru, ci­gla­nu i sta­ni­cu po­li­ci­je, a pro­iz­vo­di­li smo i stru­ju. Ima­li smo ja­ka po­je­di­nač­na ga­zdin­stva, sa na­da­le­ko ču­ve­nim sto­ča­ri­ma. Na­ža­lost, da­nas su na­ša se­la mr­tva, jer su sve ne­ka­da­šnje vri­jed­no­sti uni­šte­ne. Sve to uka­zu­je da se ma­lo ra­ču­na po­sve­ću­je se­lu i po­ljo­pri­vre­di i da je po­treb­no do­no­si­ti po­seb­ne ured­be ko­je bi sti­mu­li­sa­le mla­de lju­de da osta­nu da ži­ve u svom za­vi­ča­ju. Ako ta­kve mje­re iz­o­sta­nu, on­da će na­ši kra­je­vi ubr­zo osta­ti bez ijed­nog sta­nov­ni­ka – po­ru­či­li su iz Sa­vje­ta mje­sne za­jed­ni­ce Še­ku­lar.D.J.


Iz­o­sta­le ga­ran­ci­je za ot­kup tr­žnih vi­ško­va

Mje­šta­ni Še­ku­la­ra is­ti­ču da je po­ra­ža­va­ju­će i to što dr­ža­va ne nu­di ni­ka­kve ga­ran­ci­je za pod­sti­caj pro­iz­vod­nim dje­lat­no­sti­ma.
– Po­red sla­be in­fra­struk­tu­re i ne­do­stat­ka rad­nih mje­sta, svje­do­ci smo da je na pro­sto­ru Še­ku­la­ra do­šlo i do de­set­ko­va­nja stoč­nog fon­da. Da bi se tre­nut­na si­tu­a­ci­ja po­pra­vi­la, tre­ba­lo bi ak­ti­vi­ra­ti pro­daj­na mje­sta, gdje bi dr­ža­va ga­ran­to­va­la ot­kup po utvr­đe­nim i pri­hva­tlji­vim ci­je­na­ma. Te ga­ran­ci­je bi uni­je­le si­gur­nost kod pro­iz­vo­đa­ča. Ta­da bi i mla­di lju­di po­če­li da se ba­ve po­ljo­pri­vre­dom i sto­čar­stvom i da tr­ži­štu nu­de zdra­vu eko­lo­šku hra­nu. Ako to ne bu­de ura­đe­no, stoč­ni fond će se iz go­di­ne u go­di­nu još vi­še sma­nji­va­ti, a na­ša se­la ubr­zo će osta­ti pu­sta – uka­zao je La­bu­do­vić.